radovi-u-nemanjinoj_vodovod
Водовод и канализација

Jавно предузеће за комуналну инфраструктуру и услуге „Кикинда“ обавља комуналну делатност производње и дистрибуције чисте воде, пречишћавање и одвођење отпадних и атмосферских вода као прву у низу основних делатности.

Поред тога, предузеће обавља изградњу прикључака на водоводну и канализациону мрежу, поправку и монтирање водомера, снимање канализационе мреже, чишћење канализационе мреже и сливника, испитивање квалитета пијаће и отпадних вода, израду техничке документације за изградњу инвестиционих објеката који ће користити за обављање делатности.

ЈП „Кикинда“ намерава да унапреди постојећу водоводну и канализациону мрежу у складу са европским стандардима и да квалитативно унапреди управљање свим областима рада и пословања, као и да ојача финансијску самоодрживост преузећа. Основни циљ предузећа је изградња постројења за прераду пијаће воде, како би грађани Кикинде имали воду високог квалитета.

У циљу што ефикаснијег рада и боље комуникације са грађанима, успостављен је рад Позивног центра и основане групе које ће решавати проблеме и бринути о свим похвалама или примедбама рада предузећа.

Увођењем услуга Позивног центра, омогућено је решавање проблема и захтева грађана, располагање средствима на нов, модеран и функционалан начин заснован искључиво на техничким подацима и чињеницама.

Позивни центар је у потпуности у функцији грађана који помоћу њега могу лакше и брже да решавају проблем из домена комуналних услуга.

Водоснабдевање и канализационе услуге града Кикинде

У Кикинди се данас путем градске водоводне мреже снабдева око 60 хиљада становника и око 400 привредних организација и установа. У насељу Кикинда систем чине три изворишта, која располажу са 12 бунара дубине од 160 до 240 метара. У свим осталим насељеним местима општине налази се 21 бунар, што чини укупно 33 бушена бунара у кикиндској општини капацитета 555 литара у секунди. Вода се дистрибуира магистралним и секундарним водовима дужине око 314 километара.

ЈП „Кикинда“ спровело је аутоматску дезинфекцију воде из бунара у селима града Кикинде, што је значајно утицало на њену микробиолошку исправност. Сирова подземна вода захваћена из изворишта у месним заједницама, у старом комуналном предузећу, дезинфиковала се на сваком бунару ручно-Жавеловом водом (натријумхипохлорит), а затим се потискивала у дистрибутивну мрежу, како би се постигла микробиолошка исправност воде. Међутим, таквом методом нису постигнути задовољавајући резултати.

Након што је ЈП „Кикинда“ увело аутоматску дезинфекцију бунарске воде у селима града Кикинде, микробиолошка неисправност пијаће воде значајно је смањена са око 25 на чак 7 одсто. Ово су подаци од маја, када је уведено прво аутоматско хлорисање, до октобра 2016. године, Завода за јавно здравље Кикинда. Проценат микробиолошке неисправности воде који је смањен у наведеном периоду недвосмислено показује да је аутоматска дезинфекција бунарске воде дала резултате и да је умногоме делотворнија и прецизнија од некадашњег мануелног хлорисања.

Аутоматско дозирање хлор-диоксида боље је из више разлога: Некада се дезинфекција бунарске воде обављала Жавеловом водом која је нарушила конструкцију бунара, док се сада хлор-диоксид додаје само у цевовод, тако да је микробиолошку неисправност могуће успешно смањити, јер се аутоматски дозира и не производи нус продукте.

Посебно истичемо да је уграђен тзв. „SCADA“ систем којим су компјутерски повезане све информације о раду бунара и њиховом управљању.

Највеће извориште за град је водозахват “Шумица” где је лоцирано 10 бунара, а затим водозахват “Масарикова” у улици Масарикова (код водоторња) са једним бунаром и водозахват “Језеро” у улици Бранка Радичевића, такође са једним бунаром. Што се тиче приградских насеља, она располажу сопственим извориштима или бунарима за организовано водоснабдевање становништва.

Канализациона мрежа у Кикинди дуга је 105 километара што је 75 одсто дужине водоводне мреже. Данас се отпадне воде насеља Кикинда сакупљају од скоро 10.000 домаћинстава ( 80% територије насеља Кикинда) и од око 300 предузећа. Изградњи канализације је последњих година дат приоритет и планира се да у релативно кратком периоду цело насеље Кикинда буде покривено канализационом мрежом. Села која припадају општини немају изграђен канализациони систем за сакупљање и одвођење отпадних вода. У функцији су сабирне и септичке јаме.

 

Историјат

Осврћући се на раније фазе развоја модерног водоснабдевања, треба рећи да организовани систем водоснабдевања у општини Кикинда почиње 1960. године ослањајући се на подземну воду као ресурс.

Изградња канализационе мреже је започета средином XX века, а Кикинда је међу првим насељима на територији бивше Југославије приступила решавању проблема отпадних вода. Први идејни пројекат канализације за отпадне воде са постројењем за пречишћавање урађен је 1964. године, а пет година касније, 1969. године изграђен је уређај за пречишћавање отпадних вода капацитета 25.000 ЕС који је пуштен у рад јуна 1971. године. На самом почетку 80-их година прошлог века интензивније се приступило решавању капацитета уређаја за пречишћавање отпадних вода услед раста броја становника и индустријске производње, када је Кикинда била један од главних привредних центара у тадашњој Југославији. Грађевински факултет, ООУР Институт за грађевинарство САП Војводине, из Суботице, израдио је 1985. године Главни пројекат уређаја за пречишћавање капацитета 120.000 ЕС. Пројектом је предвиђена фазна изградња 2×60.000 ЕС, прибављена је грађевинска дозвола и приступило се изградњи.

Иако су до 1990. године изграђени неки од предвиђених објеката, тај пројекат никада није завршен. Од кад је почело са радом, у мају 2015. године, ЈП „кикинда“ интензивира изградњу водоводне и канализационе мреже која је предуслов за изградњу фабрике воде.

vodovod1